Intelektualna svojina kroz komercijalizaciju vodi prosperitetu društva, ali njena zloupotreba nanosi veliku štetu. Zbog toga je važno da se zaštitom intelektualne svojine upravlja, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić na regionalnoj konferenciji u PKS
Pod-regionalnu konferenciju o sprovođenju i komercijalizaciji prava intelektualne svojine, koja se 12. i 13. aprila održava u PKS, organizovala je Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE) u saradnji sa lokalnim partnerima Zavodom za intelektualnu svojinu, Ministarstvom prosvete i PKS. Učestvuju predstavnici stranih i domaćih kompanija, a predavači su predstavnici Svetske organizacije za intelektualnu svojinu iz Hvratske, Albanije, Nemačke, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Privredna komora Srbije, u kojoj se konferencija održava, i do sada je aktivno učestvovala u aktivnostima vezanim za zaštitu intelektualne svojine, a sa Zavodom za intelektualnu svojinu sklopila je Memorandum o razumevanju, da bi obezbedila edukaciju i pravno savetovanje, naročito malim i srednjim preduzećima i pronalazačima. Cilj nam je da se što više patentnih rešenja implementira u privredu, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić, i naglasila da ona treba da postanu deo poslovnih i ekonomskih strategija naših kompanija.
Danas se ekonomski potencijali ne procenjuju na osnovu prirodnih resursa, već na osnovu znanja i intelektualne svojine, rekla je Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. U razvijenim zemljama, iz godine u godinu raste udeo intelektualne svojine u vrednosti preduzeća, a u nekim zemljama dostiže i 50 odsto, naglasila je Totić. U Srbiji 99,8 odsto preduzeća spada u mala i srednja (MSP), ona su i na zapadu pokretač ekonomskog razvoja, ali ih karakteriše nizak tehnološki i inovativni nivo. Naglašavajući da Srbija ima regulativu harmonizovanu sa EU u ovoj oblasti, Branka Totić je rekla: Kao i kod svih zemalja u razvoju, našt cilj je da pirateriju i krivotvorenje svedemo na podnošljiv nivo.
Ralf Hajnrih, predstavnik UNECE, podsetio je da je ovakva konferencija održana pre dve godine u Skoplju i naglasio važnost regionalnih okupljanja u jugoistočnoj Evropi za razmenu znanja i iskustava u oblasti zaštite intelektualne svojine. Danas inovacije imaju međunarodni karakter i sve je veći broj patenata koji su delo koautora iz različitih zemmalja, ili su finansirani iz inostranstva, što je jedan od razloga potrebe da se rgulativa u ovoj oblasti usaglasi.
Iako je do inovacije teško doći, jer je ona više od dobre ideje, treba joj uspešna komercijalizacija, zahteva ulaganje napora i novca, uz neizbežan rizik, inovacija se može lako imitirati i kopirati po nižoj ceni od konkurencije, rekao je Hajnrih. Zato je zaštita intelektualne svojine najveći izazov uspostavljanju tehnologije znanja.
Gošća iz Albanije Nikoleta Đordeni, iznela je albanska iskustva u vezi sa zaštitom intelektualne svojine i prezentovala korake u donošenju zakonske regulative, koje, po njenim rečima, treba da se završi u septembru 2011. kada će albanski parlament usvojiti zakone koji su potpuno harmonizovani sa regulativnom Evropske unije.
U plenarnom delu prvog dana konferencije govorili su još Lidija Vignjević, direktorka Instituta za intelektualnu svojinu BiH i Slobodan Marković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a potom je rad nastavljen u paralelnim sesijama.
Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/software/antipiraterija/zastita-i-komercijalizacija-intelektualne-svojine/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed:PersonalMagazinPersonalmagazin
Нема коментара:
Постави коментар