Samo 11% kompanija u Srbiji koristi poslovni softver

Privredna komora Srbije i Društvo za informatiku Srbije organizovali su okrugli sto na temu podsticanju razvoja primene domaćeg poslovnog (ERP) softvera, preneo je portal Mikro.

Kompanije Digit, Saga, Iib, ABSoft, MiS i ASW prikazale su ponudu savremenog ERP softvera, a predstavnici Privredne komore Srbije i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo su ukazali na potrebu šire primene ERP softvera i podsticaje koje pruža Uredba o subvencioniranju kamata za nabavku računara, domaćeg softvera i implementaciju softverskih rešenja.

Učesnici skupa ocenili su da domaći ERP softver u pogledu kvaliteta rešenja, primenjenih alata, razvijenih modula i održavanja zaslužuje punu podršku i mnogo širu primenu.

Na skupu je, kako prenosi Mikro.rs,  zaključeno:
- podatak da samo 11% kompanija u Srbiji koristi poslovni softver pokazuje da je neophodno organizovati više promotivnih aktivnosti ukazujući na korisne efekte korišćenja ERP softvera,
- neophodno je promovisati primenu domaćeg ERP softvera jer se time angažuju domaći programeri i kompanijama nudi softver koji se brže uvodi i lakše prilagođava novim zahtevima,
- državni organi i javne službe bi trebali da daju primer u korišćenju domaćeg softvera i primeni informacionih usluga,
- domaće softverske kompanije treba da povećaju marketinške aktivnosti i pokažu veću prisutnost na domaćem tržištu,
- dogovoreno je da Privredna komora Srbije i zainteresovane domaće softverske kompanije organizuju promotivnu anketu među 1000 malih i srednjih kompanija u cilju promovisanja efekata korišćenja ERP softvera i sagledavanja mogućnosti korišćenja pogodnosti iz Uredbe o subvencioniranju kamata za nabavku računara, domaćeg softvera i implementaciju softverskih rešenja.
- razvojem primena ERP softvera podiže se nivo razvoja informacionih sistema u preduzećima.

Na kraju skupa zaključeno je da aktivnosti na primeni domaćeg ERP softvera i pomenute Uredbe treba nastaviti, jer se tako stvara povoljniji ambijent za unapređivanje primena računara i uloge domaće softverske industrije.

Izvor: Mikro

Svet dobija plan za broadband internet

Ujedinjene nacije su pre nekoliko dana izašle u javnost sa idejom o internacionalnom Broadband Planu, iza koje stoji internacionalna telekomunikaciona unija ove organizacije. Prema podacima ove organizacije trenutno na svetu postoji 1.8 milijardi internet korisnika i oko pet miliajrdi pretplatnika mobilnih uređaja koji su uglavnom locirani u razvijenom svetu. Cilj ove organizacije je da se širokopojasni internet do 2015 godine proširi do te mere da bude pristupačan za oko polovinu globalne populacije na zemlji koja trenutno broji nešto manje od sedam milijardi ljudi. Gradnja globalne broadband mreže je velika prilika i za otvaranje brojnih novih radnih mesta.

arstechnica.com

Superteza: Download sa IE9

Za prva 2 dana, od kako je Internet Explorer 9 Beta postao dostupan za preuzimanje, preko 2 miliona ljudi ga je instaliralo, dok je sajt Beauty of the web, od dana postavljanja, posećen 9 miliona puta. Zbog ovakvog interesovanja, Superteza je rešila da istraži ovaj fenomen mahnite pomame za Microsoftovim browser-om. Počinjemo od svojevrsnog download managera, ugrađenog u Internet Explorer 9 Beta, koga krase sve osobine ozbiljnih suparnika (pauziranje prenosa, statistika progresa, istorija preuzimanja i njeno pretraživanje). Usput, u ovom Supertezinom tutorijalu, saznaćete gde je smeštena traka sa obaveštenjima (Notification Bar) i kakva je njena uloga. Sve ovo možete pročitati u novom Supertezinom tutorijalu, pod nazivom “Download (preuzimanje) sa Internet Explorerom 9 Beta”.

Intesa Mobi usluga za finansijske transakcije preko mobilnog telefona

Banka Intesa predstavila je novu uslugu mobilnog plaćanja. Od sada možete platiti račun ili obaviti bilo koje drugo bezgotovinsko plaćanje, sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, jer je banka Intesa ponudila uslugu mobilnog plaćanja.
IntesaMobi je nova i jedinstvena usluga koja klijentima omogućava da putem mobilnog telefona obavljaju finansijske transakcije potpuno sigurno. Usluga je dostupna 24 sata svih sedam dana u nedelji, bilo gde da se nalazite, a da imate mobilni telefon pri ruci.
Na bezbedan i brz način klijenti mogu da:

• plate mesečne i druge račune,
• provere stanje i promet po svim računima i kreditnim karticama koje imaju u Banci,
• provere kursnu listu,
• obavljaju menjačke poslove,
• provere datum isteka dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu,
• imaju pregled nerealizovanih čekova,
• i još mnogo toga …

Korišćenje IntesaMobi usluge do kraja 2010. godine je besplatno. Nakon isteka promo perioda, odnosno od početka 2011. godine, mesečna naknada za korišćenje Intesa Mobi usluge iznosiće 50 dinara i naplaćivaće se sa tekućeg računa.
Korišćenjem Intesa Mobi usluge klijenti štede dragoceno vreme kao i novac. Za korisnike Intesa Hit tekućeg računa, prvih 5bezgotovinskih transakcija u mesecu, su bez plaćanja naknade, i to bez obzira na iznos.

Pozajmljeno: http://www.personalmag.rs/it/m-commerce/intesa-mobi-usluga-za-finansijske-transakcije-preko-mobilnog-telefona/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

6. IT Konferencija i Tehnološki dani

Na šestoj po redu Coming-ovoj IT konferenciji pod nazivom “Cloud Computing koncept, servisi, infrastruktura i rešenja” biće prezentovana savremena i ekonomična IT dostignuća.  Konferencija će biti održana u utorak, 28. septembra 2010. godine u hotelu Hyatt Regency u Beogradu, sa početkom u 9:00 časova.
Tehnološki dani na kojima će se u praksi prikazati i demonstrirati tehnologije, rešenja i uređaji koji su tema konferencije, održaće se u trening centru kompanije Coming-Computer Engineering, i to u dve sesije, prepodnevnoj sa početkom u 9:00h i popodnevnoj sa početkom u 13:00h. Teme bi bile sledeće:
27.9.2010. – Virtuelizacija desktop okruženja
29.9.2010. – Konsolidacija data centra
30.9.2010. – Business Continuity i Disaster Recovery
1.10.2010. – vSecurity i vNetwork
Tokom nedelje savremenih IT dostignuća u Srbiji 2010. učesnici će moći da saznaju više o trenutnim i trendovima budućnosti, koji su neophodni za uspeh u poslovanju, uštedu i donošenje poslovnih odluka koje vode ka uspehu.

Pozajmljeno: http://www.personalmag.rs/it/it-events/6-it-konferencija-i-tehnoloski-dani/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Bubble Cup takmičenja – timsko takmičenje u rešavanju algoritamskih problema

Tim „Mljivo“ iz Hrvatske pobednik je ovogodišnjeg, trećeg po redu, Bubble Cup takmičenja. Drugo mesto zauzeo je srednjoškolski tim Suit Up! iz Hrvatske dok se na treće mesto plasirao tim Prongrammers iz Novog Sada.
U finalu timskog takmičenja u rešavanju algoritamskih problema namenjenog studentima i srednjoškolcima u Srbiji i regionu, učestvovalo je 16 ekipa. Cilj takmičenja, čiji su glavni organizatori Informaciono društvo Srbije i Microsoft Razvojni centar Srbija, je popularizacija programiranja među mladima i poboljšanje uspeha ekipa naše zemlje na prestižnim međunarodnim takmičenjima.
Ove godine je od oko 350 učesnika, odnosno 96 timova sa teritorije Hrvatske, Bosne, Makedonije, Rumunije i Srbije, pristiglo 635 rešenja, kao odgovor na zadate probleme u okviru dve online kvalifikacione runde. Ukupno 16 ekipa finalista imalo je priliku da, tokom petočasovnog druženja, rešavaju algoritamske zadatke u razvojnom okruženju i programskom jeziku po izboru.
Prijatelji takmičenja su Računski centar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Rektorat Univerziteta u Beogradu i Ministarstvo prosvete Republike Srbije.

Poizajmljeno: http://www.personalmag.rs/it/edukacija/bubble-cup-takmicenja-timsko-takmicenje-u-resavanju-algoritamskih-problema/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Sve osnovne škole u Srbiji dobiće digitalne kabinete

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić najavila je juče u Kragujevcu da će u okviru projekta “Digitalna škola” biti nabavljeno više od 30.000 računara za 3.000 osnovnih škola u Srbiji.
Matić je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, predstavljajući “Digitalnu školu” direktorima svih škola Šumadijskog okruga, podsetila na to da je za taj projekat obezbeđeno 6,5 miliona evra.
Za učešće u projektu do sada se prijavilo više od 800 škola, precizirala je ona i uputila poziv svim osnovnim školama da se prijave.
Prema njenim rečima, projekat obuhvata opremanje digitalnih kabineta u svim osnovnim školama, pri čemu će svaki kabinet imati do 30 mesta za rad na savremenim personalnim računarima koji će biti povezani, prateću opremu za nastavnike i odgovarajući softver.
U toku je priprema tenderske dokumentacije, ukazala je Matić i dodala da je predviđena nabavka najnovije računarske opreme i softvera koji će tokom narednog polugodišta biti raspoređeni po školama.
Ona je napomenula da će sve škole dobiti digitalne kabinete kako bi i deca iz seoskih sredina imala mogućnost da koriste informacione tehnologije, a sve u cilju kvalitetnije nastave.

Veliki zbog weba i gedžeta

Mnoge je iznenadilo što je na vrhu liste, koju redovito objavljuje Vanity Fair, šef Faceboka, omrznuti Cezar iz Paolo Alta. 

Photo: Andrew Feinberg/Flickr

Mnogi od mogula na godišnjoj listi najmoćnijih i najuticajnijih osoba na svetu magazina Vanity Fair, su se ponovo digli iz mrtvih nakon teške recesijske godine.

Ime koje se nalazi na samom vrhu iznenadilo je, međutim, mnoge. Pre dve godine, kad je Facebook uspeo regrutovati stomilionitog korisnika, na svetlo dana izronio je njegov direktor Mark Cukerberg. Proglašen je novim Cezarom, a vlada iz Paolo Alta u Kaliforniji.

Međusobno ratovanje

Na drugom je mestu Stiv Džobs iz Applea. Nakon što je osvojio tržište mobilnih uređaja i muzički sjet, sada želi spasiti izdavaštvo. Njegov iPad prodao se u milion primeraka u samo 28 dana. S prodajom iPhonea, koja bi ove godine trebalo da dostigne 20 milijardi dolara, ne čudi da je Apple najuspješnija tehnološka kompanija na svetu.

Sergej Brin, Leri Pejdž i Erik Šmit iz Googlea na trećem su jestu. Analitičari predviđaju da bi Googleovi Android mobilni uređaji mogli zaseniti iPhone do 2012. godine. Trio navodno planira kupovinu New York Timesa.

Stari izdavački lisac Rupert Merdok zaseo je na četvrto mesto. On najbolje funkcioniše kad ratuje s onima koje smatra svojim neprijateljima, a u ovom slučaju to su The New York Times, Time Warner Cable i Google.

I luksuz se dobro prodaje

Najavio je da počinje naplaćivati novinski sadržaj na webu, što mu verojatno neće uspeti do kraja, ali ga prikazuje kao spasitelja novina. Na petom je mestu Džef Bezos iz Amazona, kompanije koja prodaje više digitalnih knjiga nego onih u tvrdom izdanju.

Iza njega je Bernard Arnol iz carstva luksuza, kompanije LVMH. Najbogatiji je čojek u Evropi, a kako tvrdi Forbes, “težak” je 27,5 milijardi dolara. Sedmi je Majkl Blumberg, gradonačelnik Njujorka, koji grad drži u fantastičnom redu. Blumberg je smanjio kriminal, poboljšao javno školstvo i dao zeleno svetlo nizu civilnih inicijativa.

Iza njega je Leri Elison iz Oraclea, mogul softwarea, a deveti su Evan Vilijams i Biz Stoun iz Twittera. Enormno popularan servis za mikrobloging ima 145 miliona korisnika i dnevno raste za njih 300 hiljada.

Na desetom mestu je Džo Malon iz Liberty Medije. Njegovo carstvo sa sedištem u Kaliforniji ima krakove u medijima kao što su Starz i u Expediji, te i dalje kupuje kablovske televizije širom sveta.

Izvor: Jutarnji.hr

Kazne u Velikoj Britaniji zbog nelicenciranog softvera

KAKO JE ALIJANSA ZA POSLOVNI SOFTVER (Business Software Alliance, BSA) objavila, kompanije uhvaćene u korišćenju nelegalnog softvera u Velikoj Britaniji su u prvih šest meseci ove godine platile "nadoknade" u vrednosti od dva miliona funti.

Kazne, odnosno "nadoknade", naplaćene u ostatku Evrope i Bliskom istoku dostigle su iznos od gotovo 6,5 miliona funti što je za 2,5 miliona funti nadmašilo vrednost samih licenci. BSA ovu razliku pravda dodatnim troškovima.

Ukupan broj kompanija otkrivenih da su koristile nelicenciran softver premašio je 1000, što je rast od gotovo 20 % u odnosu na isti period prethodne godine. Jedna kompanija je platila preko 200.000 funti kako bi "pravilno licencirala sofvter koji koristi".

U prošlosti, američki ogranak organizacije BSA bio je puno kritikovan zbog plaćanja doušnicima koji su prijavljivali kompanije koje su koristile, svesno ili ne, nelicenciran softver. Neki smatraju da su taktike koje Alijansa koristi neprimerene.
BSA nije navela kako su otkriveni najnoviji slučajevi u Velikoj Britaniji i Evropi. (I.S.)

Pozajmljeno sa: http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=13786&rss=1

Internet menja nas, mi menjamo Internet

Intenzivno i trajno korišćenje Interneta vodi promenama u radu velikog mozga. Američki psiholozi su došli do zaključka da ljudi, koji dugo ostaju u virtuelnom prostoru, gube sposobnost da sistemski i produbljeno misle. To indirektno potvrđuju i neurohirurzi. U skladu s njihovim poslednjim istraživanjima, pri radu u Internetu brzo se razvijaju dve oblasti velikog mozga: deo koji odgovara za kratkoročnu memoriju i centar, odgovoran za donošenje brzih odluka. Pri tome strada centar analize i rešenja fundamntalnih problema.
Najveće tehnološke kompanije u svetu veoma se ozbiljno odnose prema problemu veze između Interneta i stvaralačkih sposobnosti čoveka. Na primer, američka kompanija za izgradnju aviona Boing formirala je specijalnu ekspertnu grupu koja radi s mladim inženjnerima. Cilj je održavanje njihove intelektualne kondicije na račun uravnoteženog prilaza radu u Internetu i van njega – s pravom knjigom od papira. Ti su naučnici došli do zaključka da ljudi, obuzeti navigacijom u Internetu, postaju impulzivniji i gube sposobnost za produbljenu i neužurbanu intelektualnu delatnost. Inače, ta tvrdnja traži dalja istraživanja.
Međutim, ne treba potvrditi tezu da će se Internet aktivno razvijati. Verovatne scenarije takvog razvoja pružili su analitičari te mreže. Oni su uvereni da će u toku narednih 15 godina internet-auditorijum rasti uglavnom na račun stanovnika zemalja u razvoju.
Inače su eksperti istakli 4 moguća scenarija. Prvi da će granice Interneta biti neodređene. U tom će se slučaju kroz 15 godina korisnici u čitavom svetu moći da uđu u mrežu s bilo kojih uređaja – telefona i tako dalje. Pri tome će Internet postati centar za pružanje usluga. Prema drugom scenariju, Internet može da se pretvori u opasnu mrežu. Uzrok je rast broja kibernapada. Pretpostavlja se da Svetska mreža može da dobije bezbedne analoge, pristup kojima neće biti jeftin.
Treća varijanta pretpostavlja smanjenje brzine širenja Interneta zbog nestabilne ekonomske situacije u nizu zemalja. U poslednjem scenariju popularnost Interneta će postati toliko ogromna da Mreža neće moći da savlada tok informacija zbog tehničkih ograničenja. U svojim istraživanjima analitičari su uzimali u obzir mnoge činioce razvoja Mreže, među njima zakonodavne inicijative za regulisanje Interneta, ulaganja u infrastrukturu. Međutim, izgleda da nijedan od ovih scenarija neće biti ostvaren. Internet je nepredvidljiv, – kaže šef saveta direktora Instituta razvoja informativnog društva Jurij Hohlov.
Doći će do neke kombinacije. Odabrao bih nekoliko različitih komponenti iz različitih scenarija i ujedinio ih u neku drugu trajektoriju kojom će se razvijati Internet. Njegov budući razvoj je očigledan; on već danas ima globalni karakter. On je ugaona infrastruktura informativnog društva – s time moramo da računamo. Međutim, ne možemo zamisliti da će kroz 15 godina doći do sveopšte dobrobiti, da ćemo sagraditi divnu budućnost u kojoj će Internet biti svuda. Očigledno je da će ekonomski i politički činioci uzdržavati rast mreže.
Upravo to će nesumnjivo postati osnovni činilac koji utiče na razvoj Svetske mreže. (GL)

Pozajmljeno sa: http://www.personalmag.rs/internet/internet-menja-nas-mi-menjamo-internet/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Sinergija 10 u Cloudu

Deseta po redu Microsoft Sinergija, održaće se i ove godine u Beogradu, u periodu od 15. do 19. novembra, pod sloganom - "We are all in".

Ono što ovu Sinergiju, pored novog logoa, razlikuje od prethodnih je ideja da Sinergija zajednica bude aktivna tokom cele godine, pa je ove godine aktiviran i blog Sinergije, redovno se objavljuju vesti na zvaničnom sajtu, a moguće je pratiti šta se dešava i preko Facebooka i Twittera.

Na zvaničnom sajtu sada se svakog ponedeljka predstavljaju novi predavači ovogodišnje konferencije, a jedan od nazvučnijih imena, do sada predstavljenih, je Džon Kredok, arhitekta infrastrukture i sigurnosti u kompaniji XTSeminars.

Osim predavanja, na ovogodišnjoj Sinergiji Microsoft će prestaviti i nove proizvode - Office Communication Server 2010, Internet Explorer 9 beta, koji zvanično izlazi 15. septembra, i Windows Phone 7, koji se trenutno nalazi u RTM fazi.

Trenutno je u toku Super promo period, pa je cena kotizacije 22.050 dinara, plus PDV, odnosno 50% pune cene. Super promo period traje do 15. septembra, a zainteresovani se mogu registrovati na www.mssinergija.net.

Povećavaju se ulaganja u internet marketing

U odnosu na prvi kvartal 2009. godine Etarget Srbija beleži rast prodaje i profita od 267 %. U uslovima u kojima se tržište oglašavanja oporavlja rast prodaje predstavlja očekivani razvoj uspešnog poslovanja.

„I u drugom kvartalu ove godine prema podacima Etargeta ulaganja u internet marketing i oglase na internetu rastu. Finansijski rezultat od 267 % rasta prodaje posledica je osvajanja visokokvalitetnog medijskog prostora te optimizacije postojećeg medijskog inventara čime je CTR klijentskih kampanja značajno pospešen. Svi ovi činioci pozitivno će uticati na oglašivače koji će sada moći povećati budžete jer ovime dobijaju još kvalitetniji promet posetilaca na svojim sajtovima“, kaže Vlastimir Čobrda, country manager Etargeta.

Popularnost kontekstualne PPC reklame poslednjih 5 godina je u porastu. Sve više kompanija okreće se ovom vidu oglašavanja u cilju komunikacije sa tržištem i promocije proizvoda i usluga. Počev od 2007. godine kada je Etarget stupio na tržište, broj zadovoljnih klijenata neprekidno se uvećava. Uprkos finansijskoj krizi u prvoj polovini 2010. godine zabeležen je značajan priliv novih klijenata i to iz sektora telekomunikacija. Među novim oglašivačima najviše je usluga vezanih za internet provajdere i web hosting, dok je priliv novih web shopova koji se oglašavaju u sistemu Etarget konstantan.
Do kraja godine planiramo nastavak rasta broja klijenata jer po našim rezultatima zemlje jugoistočne Evrope polako izlaze iz krize. Oglašivači shvataju prednosti online oglašavanja naspram ulaganja u tradicionalne medije te očekujemo porast ulaganja u tržišne komunikacije na webu i u idućoj godini.

Microsoft: Hakeri su nesmotreni

Microsoft Security odeljenje koje se bavi razvojem antivirusnog softvera i prati pojave štetnog koda, izdalo je informaciju po kojoj hakeri i tvorci virusa, često, sasvim slučajno šalju kod virusa koji je tek u fazi razvoja.

Izvor: Bozza Bench

Photo: Davide Restivo/Flickr

Verovatno ste se i sami susreli sa situacijom kada vam usled iznenadnog prestanka rada aplikacije iskoči prozor koji vas pita hoćete li da detalje problema pošaljete Microsoftu. Nema popunjavanja polja već vam se mogućnost izbora svodi na - poslati ili ne poslati. Međutim, izgleda da i haker često šalju ovakve detalje Microsoftu za vreme testiranja virusa.

Jedan od starijih Micrososoft inženjera zaduženih za sigurnost operativnih sistema je na nedavnoj „techEd“ konferenciji izneo podatak da hakeri koji obore sistem često kliknu na „Send“ dugme prilikom pojave poruke o grešci u izvršavanju. Rezultat ovakve nesmotrenosti je da Microsoft dobija izveštaje o virusima koji su tek u fazi razvoja i testiranja tako da na vreme može preventivno delovati.

"Prosto je neverovatno koliko imamo saradnika na razvoju antivirusnih rešenja," rekao je u šali Roki Hekmen iz Microsofta, aludirajući na nesmotrenosti hakera, uprkos činjenici da se tokom jedne sekunde zabeleži između 7000 i 9000 napada na Microsoft.com.

Mala crna haljina koja je ujedno i telefon

Na tržištu gedžeta pojavio se jedan novi, koji će zasigurno oduševiti dame geek-ove. Reč je o haljini koja ujedno služi i kao mobilni telefon (na slici). Haljinica se zove M-Dress (logično), a nekoliko njenih mogućnosti posebno nas je zainteresovalo. Pa tako, kada telefon zazvoni, veza se uspostavlja dizanjem ruke do uveta, a kada se razgovor završi, dovoljno je spustiti ruku da bi se veza prekinula. Da biste podigli ruku i javili, prethodno morate znati da vas neko zove, razume se. Kao i svaki drugi telefon, i haljinica će zazvoniti i to oglašavajući se melodijom koju sami odaberete. Sim kartica smeštena je ispod etikete, a antena ispod donjeg poruba, kako bi se smanjio štetni uticaj zračenja.
Iz kompanije koja je dizajnirala M-Dress (CuteCircuit, London), tvrde da je haljina rezutat istraživanja koje je pokazalo da su žene sklone ne odgovaranju na pozive iz prostog razloga što im uska odeća ne ostavlja mnogo mesta za telefon u džepovima, a kada se uređaj smesti u torbicu, velika je verovatnoća da će zvoniti uzalud.
Iako ideja zvuči simpatično, usudićemo se da kažemo da sumnjamo u njen veliki uspeh. Recimo, nigde nismo pronašli informaciju o tome kako se haljina održava, a proizvođač verovatno nije mnogo razmišljao o tome da moderne žene komad garderobe obuku svega nekoliko puta, pre nego što on završi na dnu ormana. Još jedna mana je ta što “telefon” ne omogućava biranje brojeva koji nisu prethodno memorisani u sim kartici.
Cena haljine nije još uvek objavljena, a poznato je da će se u prodaji naći 2011.
Izvor: CuteCircuit

Android aplikacija GPS Spy za špijuniranje partnera

Istraživači finske kompanije F-secure otkrili su aplikaciju za platformu Android koja ustvari predstavlja špijunski softver zamaskiran kao igra  Tap Snake.

Igra je dizajnirana da se koristi uz drugu špijunsku aplikaciju za platformu Android, GPS Spy. Kada se aplikacija instalira počinje da radi u pozadini i prati korišćenje telefona.
Google će ukloniti aplikaciju sa Android tržišta. Ova špijunska aplikacija nije zlonameran program, jer je potrebno imati fizički pristup telefonu kako bi se saznale navike korisnika, ali može se okarakterisati kao Trojanski konj, pošto je idealna za špijuniranje bračnog partnera, ali i kolega i poslovnih partnera. (Seebiz)

Paul Allen tuži Facebook, Google, Apple, YouTube i još sedam kompanija

Paul Allen, suosnivač Microsofta, podigao je tužbu protiv Applea, Facebooka Googlea, YouTubea i sedam drugih kompanija, zbog navodne krađe njegovih intelektualnih patenata, prenosi Reuters. Allen u tužbi navodi da 11 kompanija nelegalno koristi tehnologije koje su pre deset godina razvijene u njegovom laboratoriju u Silicijskoj dolini.
Navodno, direktor kompanije Internal Research pokrenute 1992. godine i vođa  projekta je bio David Liddle, a Allen je bio finansijer sve do 2000. godine kada je laboratorija zatvorena. Kompanija Research je navodno zaštitila sve tehnologije nastale u toj laboratoriji.

Paul Allen

U tužbi se navodi da je 11 kompanija nelegalno koristilo tehnologiju za online navigaciju i browsere, kao i patent koji omogućuje e-trgovinama da predlaži proizvode na osnovu onoga što je potencijalni kupac ranije kupovao. Takođe, sporan je i patent koji omogućuje čitateljima određenog novinskog članka brz pronalazak vesti vezanih za sličnu ili istu temu.
Tužba je podnesena federalnom sudu u Seattleu, a na listi tuženih su se našli i AOL, eBay, Netflix, Office Depot, OfficeMax, Staples i Yahoo. ”Ova tužba protiv najinovativnijih američkih kompanija odražava nesretni trend ljudi koji se pokušavaju nadmetati u sudnici umesto na tržištu”, prokomentarisali su čelni ljudi Googlea Allenovu tužbu. (Seebiz-Reuters)
Takođe, portparol Facebooka je naveo da je tužba neosnovana i da će se boriti energično protiv ovakvih i sličnih optužbi. Glasnogovornici kompanija Apple i Yahoo još uvek nisu željeli da komentarišz tužbu. Ipak, glasnogovornik Paula Allena je istakao da tužba nije proistekla iz finansijskih ili nekih razloga, već da je Allen svestan da njegove inovacije imaju vrednost i da ih mora zaštititi.