Internet policija

Masovni neredi i mitinzi se u poslednje vreme organizuju preko interneta, tako da su u mnogim zemljama policije počele da uvežbavaju veštinu rada na društvenim mrežama.

U Velikoj Britaniji je čak 2500 policajaca počelo da savladava veštinu „upravljanja ljutnjom“ na Twitter-u i Facebook-u. Inicijator je inspektor policije iz britanskog grada Šefilda, koja je prva među svojim kolegama počela da komunicira sa korisnicima Twitter-a, gde vladaju radikalna raspoloženja. Njene poruke na ovoj društvenoj mreži kojima je ljude pozivala da ne čine prekršaje ne samo da su umirile potencijalne demonstrante, već su i doprinele da rejting policije poraste. Danas profile šefildske policije prati 20 hiljada ljudi, što je znak da je strategija policajaca dobra: preventiva prekršaja je najpreča stvar.

Ruska policija je iskoristila iskustvo britanskih kolega. Ne samo da prati slučajeve ekstremizma na internetu, već i obaveštava ljude o svojim delatnostima preko globalne mreže, rekao je „Glasu Rusije“ ekspert za konkurentne obaveštajne aktivnosti Jevgenij Juščuk.

Sverdlovska državna uprava za unutrašnje poslove je među prvima u Rusiji otvorila svoj profil na videohostinguwww.uoutube.com, gde umesto profesionalnih novinarskih reportaža postavlja snimke koji su napravljeni prilikom policijskih operacija. Na taj način se vrši obaveštavanje javnosti i popularisanje policije.
Ruska policija je u poslednje vreme i inače postala više „multimedijalna“. Sve češće koristi internet kao alatku u svom poslu, kaže Jevgenij Juščuk.

U Sankt Peterburgu ovih dana dva mladića su se posvađala oko automobila. Jedan je prema drugom bacio granatu i pobegao. U toku istrage informacije o pobeglom mladiću su prikupljane preko njegovih statusa na društvenoj mreži „VKontakte“, zahvaljujući tome je prestupnik uhapšen. U Jekaterinburgu su protivnici novih pravila zatamnjivanja stakala automobila preko društvenih mreža dogovarali akciju za koju nisu imali dozvolu. Policajci su saznali za njihove pripreme, došli na lice mesta i naplatili kaznu učesnicima za nezakonito zatamnjivanje stakala i nesankcionisani miting.

Društvene mreže su odlična alatka za monitoring vanrednih situacija. O tome svedoči iskustvo SAD. CIA je organizovala posebnu jedinicu za rad s tim mrežama, takozvane „internet nindže“. Ova grupa analitičara Beloj kući svakodnevno dostavlja informacije koje se sastoje od tvitova, novinskih članaka i statusa na Facebook-u. Open Source Center CIA ponekad obradi i do 5 miliona tvitova dnevno. Ništa manje su po ovom pitanju aktivni Izraelci, čije odbrambene snage Cahal redovno pregledavaju društvene mreže kako bi saznale za nerede koji se pripremaju.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/internet/internet-policija/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Trećina organa državne uprave nije na Internetu

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga). Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt.

Uprava za Digitalnu agendu izvršila je ocenu usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa „Smernicama za izradu veb prezentacija organa državne uprave“.

Zaključkom Vlade, organi državne uprave su obavezani da svoje veb prezentacije usaglase sa preporukama koje su navedene u ovom dokumentu, a Uprava za Digitalnu agendu da izvrši ocenu usaglašenosti i o tome izvesti Vladu Republike Srbije.

Cilj ove analize je standardizacija i unapređenje veb prezentacija organa državne uprave, kao i povećanje transparentnosti njihovog rada i podizanje kvaliteta, tačnosti i ažurnosti informacija i usluga organa državne uprave.

Ocenjivanje je sprovođeno tokom jula i avgusta 2011. godine, a preliminarne ocene poslate su na uvid organima državne uprave kako bi ocenjivanje bilo što tačnije, organi obavešteni o stepenu usaglašenosti njihovih veb sajtova sa Smernicama i, na taj način, dobili priliku da izvrše završne korekcije.

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga). Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt, što čini više od jedne trećine. U eri Interneta, neophodno je da, pružanje informacija o radu organa, kao i lakšeg korišćenja usluga, bude omogućeno i preko veb sajtova organa državne uprave. Obaveza državnih organa da poseduju zvaničnu prezentaciju trenutno nije definisana niti jednim pravnim aktom.

Napominjemo još jednom da je vršena ocena usklađenosti sajtova sa preporukama iznesenim u Smernicama i da ocene sajtova organa državne uprave ne odražavaju nužno njihov kvalitet. Evaluacija je rađena na osnovu 8 kriterijuma (sadržaj, jezik i pismo veb prezentacije, usluge koje organ državne uprave pruža, grafičko rešenje i dizajn, navigacija, funkcionalnost, tehnologija i domensko ime).

Najveći broj sajtova ispunjava osnovne zahteve u pogledu grafičkog rešenja i dizajna (93%), kao i u pogledu domenskog imena (83%) – mada, trenutno 12 sajtova nije na gov.rs domenu.

Svega 30% prezentacija organa državne uprave ispunjava osnovne zahteve vezane za usluge koje organ državne usluge pruža zainteresovanim licima, što znači da samo jedna trećina organa državne uprave usluge pruža i putem Interneta. Iako skoro polovina organa državne uprave ima naveden spisak usluga u okviru Informatora o radu, samo jedna petina je te informacije postavila i na sajt.

Takođe, 17% organa je usluge iz svoje nadležnosti realizovalo na Portalu eUprava, a samo 4% je postavilo linkove na svojim prezentacijama ka tim uslugama. Indikativno je da je veći procenat organa koji su postavili obrasce za preuzimanje sa sajta, od procenta organa koji su stavili potpune opise procedura za izvršenje usluga (obrasci bez opisa procedure su neupotrebljivi). Samo 4 organa u potpunosti zadovoljava kriterijume vezane za usluge (5%).

Što se sadržaja prezentacija tiče interesantno je da iako 84% organa ima različite dodatne sadržaje (video sekcije, isečke iz medija, baze, registre, publikacije), svega 8 organa (11%) ima na svom sajtu osnovne informacije o radu organa (podaci o organu, kontakt podaci, propisi, aktuelnosti, dokumenti, informator o radu, javne nabavke, konkursi i sl.). Najveći broj organa nema na svojim sajtovima informacije o javnim nabavkama i konkursima, akt Pravilnika o sistematizaciji, kao i deo sajta namenjen arhiviranju zastarelih informacija i prethodnih verzija dokumenata.

Prezentacije organa državne uprave mahom ne ispunjavaju osnovne zahteve u pogledu tehnologije – ne prolaze validaciju u kontekstu ePristupačnosti (dostupnosti sadržaja osobama sa invaliditetom).

Uprava za Digitalnu agendu stoji na raspolaganju svim organima državne uprave, u smislu pružanja stručne pomoći u pogledu primenjivanja preporuka iz dokumenta „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, pri implementaciji novih sajtova ili unapređenju postojećih.

Novim Zaključkom Vlade od 29.12.2011. godine usvojen je Izveštaj o oceni usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa dokumentom „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, zaduženi su svi organi državne uprave da svoje veb prezentacije kontinuirano usklađuju sa važećom verzijom ovog dokumenta, a Uprava za Digitalnu agendu da periodično vrši analizu usklađenosti i o tome izveštava Vladu.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/internet/trecina-organa-drzavne-uprave-nije-na-internetu/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Sve veća zavisnost od pametnih telefona

Naučnici smatraju da se u mozgu ljudi koji ne mogu da žive bez društvenih mreža i onlajn komunikacije dešavaju isti procesi kao i kod alkoholičara i narkomana. Najteža zavisnost je zabeležena kod vlasnika smartfona: priviđaju im se vibracije.

Da li ste stalno napeti zbog velike količine poziva i poruka na vaš smartfon? Ako jeste, to znači da vaš slučaj još nije izgubljen, govore britanski naučnici. Najstrašnije je obratno: poruka nema i to vam ne da mira.

Psiholozi univerziteta Vorčester u Engleskoj su sproveli zanimljivo istraživanje. Ispitali su stotinu dobrovoljaca – od studenata do prodavaca i rukovodioca firmi koji koriste iPhone i Blackberry. Ispostavilo se da ljudi žive u konstantnom stresu. Regularno proveravaju elektronsku poštu, pišu u društvenim mrežama i čitaju vesti povezane sa svojim poslom. Kod onih koji to rade iz minuta u minut stres je najstrašniji – počinju da osećaju fantomske vibracije – čini im se da telefon vibrira u džepu, kao da je upravo stigla poruka.

Rukovodilac istraživanja Ričar Bolding kaže: malo verovatno da će kompanije napredovati ako njihovi saradnici osećaju stalni stres, i zato poslodavci moraju da se pobrinu da radnici povremeno isključuju aparate mobilne veze.
Do istih zaključka su došli i kineski naučnici. Oni su utvrdili da je internet zavisnost nalik na alkoholizam ili narkomaniju. Mozak čoveka koji ni jedan sat ne može da proživi „oflajn“ doživi iste procese kao i zavisnik od kokaina. Potrebna je stalna doza. I to dolazi do izražaja u fiziologiji čoveka. Kad se isprazne baterije smartfona čovek počinje da se trese, nekontrolisano radi prstima, kao da „ukucava“ poruku. Prema nekim istraživanjima svaki deseti internet korisnik postane zavistan od globalne mreže. Takvo nenormalno ponašanje se odmah može primetiti: ti ljudi su u stanju da provedu dan pred monitorom bez vode i hrane. Kineski naučnici tvrde da je već odavno vreme da se internet zavisnost svrsta u posebnu psihičku bolest. I obavezno se ljudima mora savetovati lečenje.

U Britaniji je nedavno otvorena posebna besplatna klinika u kojoj leče internet zavisnike. Prema rečima psihijatra Henrijete Boudon Džons, u većini slučajeva se za pomoć obraćaju „gejmeri“. Ljudi koji su se tako posvetili kompjuterskim igrama da su izgubili vezu sa svetom. Kako kaže psihijatar, pacijente je lako prepoznati – ljudi su smrtno umorni, ali provode čitavu noć u igrama.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/mobile/sve-veca-zavisnost-od-pametnih-telefona/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Google promenio politiku privatnosti korisničkih podataka

Obaveštenje iz Googlea da revidira način na koji koristi informacije korisnika svojih servisa zabrinulo je javnost da ovaj internet div narušava privatnost korisnika. Google je objavio na svom blogu da se promene rade u svrhu unapređenja korisničkog iskustva za više sopstvenih servisa, uključujući Gmail, YouTube i Google plus. Najavljenim promenama podešavanja privatnosti, podaci će biti podeljeni među svim Google platformama, a korisnici nemaju mogućnost da na neki način odbiju ove promene.

Google je saopštio da kombinuje više od 60 pravila o privatnosti različitih servisa u jedno pravilo, koje bi stupilo na snagu 1. marta.

“Puštamo novo glavno pravilo o privatnosti koje pokriva većinu naših proizvoda i objašnjava koje informacije skupljamo i kako ih koristimo, na način koji je našim korisnicima lakše da razumeju”, rekla je direktorica privatnosti, proizvoda i inženjeringa Googlea Alma Whitten u blogu.

“Verujemo da će ova nova, jednostavnija pravila olakšati ljudima da razumeju naša pravila o privatnosti i omogućiti Googleu unapređenje servisa koje nudimo”, kazala je ona.

U Google-u naglašavaju da su “globalno regulatori pozvali na kraća, jednostavnija pravila o privatnosti” te da će obavestiti korisnike o promenama putem e-maila i upozorenjem na Google.com stranici. Ipak, glavna novost se odnosi na ljude koji imaju Google profile. Ako imate GOogle profil, Google može kombinovati informacije koje ste pružili na jednom servisu sa informacijama koje imate na drugom. Ukratko, Google će vas tretirati kao jednog korisnika u svim njihovim servisima, što znači jednostavnije, intuitivnije Google iskustvo.

Nova Googleova politika o privatnosti spojiće više od 60 različitih pravilnika u jedan, što je opasno, ocenila je organizacija za zaštitu prava korisnika Open Rights Group.

Evo i šta sam Google kaže:

Наше услуге можете да користите на много различитих начина – да бисте претраживали и делили информације, да бисте комуницирали са људима или правили нов садржај. Када делите информације са нама, на пример, при отварању Google налога, те услуге можемо да учинимо још бољим – да би се приказивали релевантнији резултати претраге и огласи, да бисте се лакше повезали са људима или да би дељење са другима било што брже и једноставније. Желимо да вам, док користите наше услуге, буде јасно како користимо информације и на које начине можете да заштитите своју приватност.

Наша Политика приватности објашњава:

Које информације прикупљамо и због чега их прикупљамо.
Како користимо те информације.
Избори које нудимо, укључујући како да приступате информацијама и ажурирате их.
Покушали смо да ово што више поједноставимо, али ако нисте упознати са терминима као што су колачићи, IP адресе, ознаке пиксела и прегледачи, онда прво прочитајте о овим кључним терминима. Ваша приватност је важна Google-у и зато, без обзира на то да ли први пут користите Google или то радите дуже време, одвојите време да се упознате са нашим праксама.