Ujedinjene nacije su nedavno proglasile pristup internetu ljudskim pravom. Ali, u Sjedinjenim Državama – kao i u mnogim drugim zemljama -, milioni ljudi nemaju pristup bogatstvu informacija koje se nalaze online. Pojedinačne zajednice pokušavaju da suze taj digitalni jaz, ali, sa tehnologijom koja se toliko brzo poboljšava i menja, teško je predvideti buduće tehnološke potrebe nekog grada. Kako to pokušavaju da reše u Philadelphiji? Sedmogodišnja Lonette Wiley namrštena je u dubokoj koncentraciji dok mišem pomiče kursor po ekranu svog kompjutera. Jednim prstom, unosi naziv jednog od svojih omiljenih web sajtova.
Voli da šalje email poruke svom tati, a voli i da razgovara sa prijateljima na Facebooku. A, uči i da pretražuje online u potrazi za potrebnim informacijama: “Ponekad, učiteljica mi postavi pitanja, a ja onda tražim na Googleu što mi treba za odgovore.”
Ali, prošle godine, ova se učenica drugog razreda mučila se da uradi svoje domaće zadatke. Jedini kompjuter koji je mogla da koristi nalazio se u školskoj biblioteci, a ona zatvara vrata dva sata nakon što bi završila škola. Kako Lonette još uvek uči gde je koje slovo na tastaturi, nikad nije imala dovoljno vremena da završi zadatke.
Lonette trenutno sa majkom živi u skloništu za beskućnike u Philadelphiji, u stvari u posebnom hitnom centru koji služi kao prelazno stanovanje za samohrane majke beskućnice i njihovu decu. Desetine porodica koje žive u tom skloništu nisu imale pristup kompjuteru … sve do prošle nedelje, kad je gradska uprava u centru otvorila kompjutersku učionicu.
Živeti u digitalnom ‘srednjem veku’ deci je otežavalo čak izradu domaćih zadataka, a majkama, poput Florence Delbridge, onemogućilo je da se nauče radu s kompjuterom u potrazi za poslom. “Nikad nisam imala pristup kompjuteru, pa tek sad učim. Upisana sam i na kurseve i volim učiti što god mogu, jer nikad ranije nisam imala priliku,” kaže Delbridge.
Više od četvrtine američkih porodica nema pristup kompjuteru ili internetu, niti kod kuće ni negde drugde u blizini. Taj je udeo još i veći u Philadelphiji, gde si kompjuter, prema procenama gradskih zvaničnika, 41 posto stanovnika ne može priuštiti. Ali, gradonačelnik Michael Nutter planira da promeniti takvo stanje: “Ne možete biti stvarno slobodni ako nemate informacije. Ne možete biti povezani sa svetom ako nemate sposobnost za povezivanje.”
I tako je gradonačelnik Nutter najnovijem planu infrastrukture dodao poboljšanja kompjuterske tehnologije. Uobičajeno infrastrukturni planovi izlažu idejne zamisli – ili čak i planove – za buduće prevozne sisteme, opskrbu vodom , strujom, plinom, razvoj kanalizacijske mreže, stambene građevinske projekte, te javne zgrade.
Ali, stručnjaci poput Andrewa Bussa, iz Gradskog odelenja za tehnologiju, kažu da je poboljšanje digitalne tehnologije ključni korak u premošćivanju digitalnog jaza: “To je novi način gledanja da se tehnologiju doživljava kao deo gradske infrastrukture i to širom čitavog grada, što je jako važno.”
Toliko važno da, kroz sledeće dve godine, Philadelphia planira postaviti 48 kompjuterskih centara – poput onoga u skloništu za beskućne majke i decu – u ostala gradska skloništa za beskućnike, u rekreacijske centre i u biblioteke. Isto tako, više od 5 hiljada prenosnih kompjutera biće podeljeno siromašnim porodicama, a po gradu će postojati brojna mesta za besplatno bežično uključivanje na Internet.
Projekat će približiti grad digitalnoj jednakosti – što je važan cilj, smatra Nicol Turner Lee. Ona je direktorka Instituta za medije i tehnologiju pri Združenom centru za političke i ekonomske studije: “Ono što je počelo kao rasprava o digitalnom jazu, gde se radilo o pristupu javnosti kompjuterima i internetu, pretvorilo se u pokret za napredno uključivanje i digitalnu jednakost, što građanima omogućuje da u potpunosti realiziraju sve koristi tog pomagala i te platforme koja može značajno da unapredi kvalitet njihovih života.”
Kompjuterski centri i učionice odličan su način da se siromašnim porodicama omogući pristup kompjuterima i internetu, ali gospođa Lee kaže da bi volela da vidi gradove kako ulažu u projekte koji dovode Internet direkno u domove građana.
Uz Philadelphiju, i drugi američki gradovi preduzimaju korake za zatvaranje digitalnog jaza. Gradonačelnik San Francisca nada se da će u čitavom gradu omogućiti besplatni ili jeftini pristup internetu. Minneapolis, pak, učestvuje programu razmene kompjutera, kojima se obnovljeni i popravljeni kompjuteri daju besplatno siromašnim porodicama. U manjim zajednicama, poput Binghamtona u saveznoj državi New York, najviše se pažnje posvećuje podučavanju digitalne pismenosti dece i nezaposlenih građana. (Glas Amerike)
Napad se izvodi koriščenjem posebno pripremljenih HTTP zahteva koji sadrže nepravilna HTTP Rangezaglavlja. Razvojni tim koji stoji iza softvera izdao je upozorenje i način kako podesiti softver da se ublaže posledice eventualnog napada. Takođe su obećali skorašnje izdavanje nadogradnje, a kao privremenu meru zaštite navode limitiranje veličine polja unutar HTTP zahteva na nekoliko stotina bajtova.
Reč je o domenima najvišeg nivoa (TLD ) koji su do sada bili rezervisani i odobravani samo za države, kao što je, na primer, i naš domen .rs. Nedavno je ICANN najavio mogućnost da novi domeni tog nivoa budu i za komercijalnu upotrebu, to jest za kompanije, robne marke i gradove (na primer: .microsoft, .berlin). To bi u praksi značilo da mogu da se kupe i domeni koji dostižu izuzetno visoke cene na tržištu.
Učešće je besplatno, sastanci traju po 30 minuta a broj rezervisanih sastanaka je neogranicen. Zainteresovane IT kompanije za besplatnu registraciju na B2B dogadjaju, mogu da postave podatke na 
On je naveo i da je postupak registracije veoma jednostavan i brz uz procentualno zanemarljive probleme vezane za validaciju podataka iz dospelih PEP obrazaca.
