Hakeri napali sajber-tužioce

B. Grković - 14.04.2011. - 00:21

Preko hakerskih napada na sajt Tužilaštva za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala nećemo olako preći...

Svako ko je izvršio krivilčno delo računarske sabotaže će biti kažnjen, a za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do godinu dana, kaže za „24 sata” tužilac Branko Stamenković.

INTERNET - Osim sajta Tužilaštva, napadnut je i sajt Ministarstva omladine i sporta. I dok je sajt Tužilaštva hakovali više ljudi, na sajtu Ministarstva svoj potpis ostavio je John The Ripper. Oba sajta ponovo rad, a za računarsku sabotažu predviđena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Na stranici www.beograd.vtk.jt.rs tokom čitave noći pojavljivale su se razne poruke kao što su: „Dajte ljudi, pa Hrvati vas hakovali. Saberite se, nađite nekog ko zna da sastavi lozinku kako treba”, zatim „Ako neko planira da ovako pravi Vladine sajtove neće dogurati daleko ni on ni Vlada, a ni ova naša država”.
Bilo je i onih koji su branili sajt tužilaštva. Tako je se na sajtu pojavil i poruka „Dragi idioti, Skriptica koja je injectovana na glavnoj stranici sajta, koja je pratila ko se ulogovao kao admin i pravila requesta ka drugom serveru, koji prati IPjeve je uspešno prikupila 14 IP adresa klinaca koji su se upisivali na sajt. Trenutno filterujem i trekujem IP adrese, a kad završim, svi ćete kolektivno na vtk@beograd.vtk.jt.rs, pa vi gledajte šta ćete. Prijatan dan, srećno na mardelju.” Poruka je potpisana sa Neko normalan.
Juče ujutru sajt je vraćen u funkciju, a jedno vreme na adresi www.beograd.vtk.jt.rs stajalo je saopštenje da usled problema tehničke prirode informativni sadržaj sajta neće biti dostupan. Takođe je pisalo da je posebno Odeljenje za visoko-tehnološki kriminal preduzelo sve mere kao bi utvrdila izvršioce krivičnog dela računarske sabotaže.
Slobodan Marković, stručnjak za internet, kaže za „24 sata” da za ovakvo hakovanje sajtova i ostavljanje poruka nije potrebno veliko znanje.
- To je kako da je neko išarao zid i vi ga sledeći dan prekrečite. Nije potrebno puno znanja: To su ljudi koji na internetu skinu programe koji skeniraju sajtove i obaraju ono što mogu - objašnjava Mraković. On kaže da iako se radi o Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal oni nisu dužni da imaju ultra neprobojan sajt.
- Njihova dužnost je da rade ono što građani od njih i očekuju, a to je da hvataju kriminalce. I oni to u saradnji sa drugim službama i rade. Hapse ljude koji se bave internet prevarama, platnim karticama, dečjom pornografijom... - kaže Slobodan Marković.

Zakon predviđa kaznu zatvora do pet godina
SABOTAŽA - Računarska sabotaža: Ko unese, uništi, izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili na drugi način učini neupotrebljivim računarski podatak ili program ili uništi ili ošteti računar ili drugi uređaj za elektronsku obradu i prenos podataka s namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Redovna pojava
RUTINSKI - U proteklih godinu dana gotovo da ne postoji sajt državne institucije koji nije hakovan. Na sajtu Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje pojavila se poruka: „Sajt koji ste platili 25.000 evra je retardiran, pozdrav našoj vladi”. Najgore od svega je to što on nije bio ni hakovan u pravom smislu reči, već je firma koja ga je radila kao korisničko ime koristila pojam admin, a za lozinku niz - 12345. Korisnici su sami stavljali vesti na njega u kojima su ismejavali to ministarstvo.

Preuzeto sa:  http://www.24sata.rs/vesti.php?id=93320

Formira se Registar proizvođača i distributera softvera u Srbiji

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti je organizovala sastanak  Posebne jedinice za proveru legalnosti softvera Poreske Uprave i proizvođača domaćih i distributera stranog softvera u Srbiji, sa temom metodologije kontrole legalnosti softvera. Na sastanku su predočeni problemi koji prate aktivnost provere legalnosti softvera, posebno softvera kupljenog u inostranstvu i softvera domaćih proizvođača.
Dogovoren je početak izrade registra proizvođača i distributera softvera u Srbiji koji će biti postavljen na sajtu Privredne komore Beograda, a koji će inspektorima Poreske Uprave biti olakšica pri kontroli legalnosti softvera. Takođe je dogovorena i dalja saradnja između proizvođača i distributera softvera i Poreske Uprave u informisanju o načinima provere legalnosti specifičnih softvera.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/software/formira-se-registar-proizvodaca-i-distributera-softvera-u-srbiji/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Zaštita i komercijalizacija intelektualne svojine

Intelektualna svojina kroz komercijalizaciju vodi prosperitetu društva, ali njena zloupotreba nanosi veliku štetu. Zbog toga je važno da se zaštitom intelektualne svojine upravlja, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić na regionalnoj konferenciji u PKS
Pod-regionalnu konferenciju o sprovođenju i komercijalizaciji prava intelektualne svojine, koja se 12. i 13. aprila održava u PKS, organizovala je Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE) u saradnji sa lokalnim partnerima Zavodom za intelektualnu svojinu, Ministarstvom prosvete i PKS. Učestvuju predstavnici stranih i domaćih kompanija, a predavači su predstavnici Svetske organizacije za intelektualnu svojinu iz Hvratske, Albanije, Nemačke, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Privredna komora Srbije, u kojoj se konferencija održava, i do sada je aktivno učestvovala u aktivnostima vezanim za zaštitu intelektualne svojine, a sa Zavodom za intelektualnu svojinu sklopila je Memorandum o razumevanju, da bi obezbedila edukaciju i pravno savetovanje, naročito malim i srednjim preduzećima i pronalazačima. Cilj nam je da se što više patentnih rešenja implementira u privredu, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić, i naglasila da ona treba da postanu deo poslovnih i ekonomskih strategija naših kompanija.
Danas se ekonomski potencijali ne procenjuju na osnovu prirodnih resursa, već na osnovu znanja i intelektualne svojine, rekla je Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. U razvijenim zemljama, iz godine u godinu raste udeo intelektualne svojine u vrednosti preduzeća, a u nekim zemljama dostiže i 50 odsto, naglasila je Totić. U Srbiji 99,8 odsto preduzeća spada u mala i srednja (MSP), ona su i na zapadu pokretač ekonomskog razvoja, ali ih karakteriše nizak tehnološki i inovativni nivo. Naglašavajući da Srbija ima regulativu harmonizovanu sa EU u ovoj oblasti, Branka Totić je rekla: Kao i kod svih zemalja u razvoju, našt cilj je da pirateriju i krivotvorenje svedemo na podnošljiv nivo.
Ralf Hajnrih, predstavnik UNECE, podsetio je da je ovakva konferencija održana pre dve godine u Skoplju i naglasio važnost regionalnih okupljanja u jugoistočnoj Evropi za razmenu znanja i iskustava u oblasti zaštite intelektualne svojine. Danas inovacije imaju međunarodni karakter i sve je veći broj patenata koji su delo koautora iz različitih zemmalja, ili su finansirani iz inostranstva, što je jedan od razloga potrebe da se rgulativa u ovoj oblasti usaglasi.
Iako je do inovacije teško doći, jer je ona više od dobre ideje, treba joj uspešna komercijalizacija, zahteva ulaganje napora i novca, uz neizbežan rizik, inovacija se može lako imitirati i kopirati po nižoj ceni od konkurencije, rekao je Hajnrih. Zato je zaštita intelektualne svojine najveći izazov uspostavljanju tehnologije znanja.
Gošća iz Albanije Nikoleta Đordeni, iznela je albanska iskustva u vezi sa zaštitom intelektualne svojine i prezentovala korake u donošenju zakonske regulative, koje, po njenim rečima, treba da se završi u septembru 2011. kada će albanski parlament usvojiti zakone koji su potpuno harmonizovani sa regulativnom Evropske unije.
U plenarnom delu prvog dana konferencije govorili su još Lidija Vignjević, direktorka Instituta za intelektualnu svojinu BiH i Slobodan Marković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a potom je rad nastavljen u paralelnim sesijama.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/software/antipiraterija/zastita-i-komercijalizacija-intelektualne-svojine/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed:PersonalMagazinPersonalmagazin

Uručene plakete DIS-a za najbolja informatička dostignuća u 2011. godini

Predsednik Društva za informatiku Srbije (DIS) Nikola Marković uručio je danas plakete koje to društvo dodeljuje za najbolja informatička dostignuća u 2011. godini. Ovo je 37. dodela plaketa Društva za informatiku Srbije, rekao je Marković naglasivši da se ove godine uručuju i počasne plakete povodom 50 godina digitalnog računarstva u Srbiji, jubileja obeleženog prošle godine.
Plakete „50 godina digitalnog računarstva« dodeljene su najzaslužnijim institucijama: Institutu »Mihajlo Pupin« u Beogradu, vodećoj instituciji u proizvodnji procesnih računara, Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na kojem se odvija nastava iz digitalne elektronike i računarske tehnike, kao i »Elektronskoj industriji« u Nišu, jednom od nekadašnjih vodećih proizvođača računara.
Plaketa DIS za inovativnu primenu informacionih tehnologija u poslovnom okruženju uručena je predstavniku Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa Vlade Vojvodine za uvođenje elektronske uprave. Doktor Dragan Ivanović dobio je priznanje za naučni rad u oblasti informatike „Sistemi za skladištenje naučnih sadržaja“.
Cilj ovog sistema, po rečima autora je da domaći naučni radovi budu dostupniji i u većoj meri citirani u svetu. Sistem je otvoren ka svetu, ali prilagođen propisima Ministarstva za nauku u ovoj oblasti.
Plaketa DIS za razvijen i primenjen hardverski ili softverski proizvod pripala je firmi „Informatika“ a.d. za Industrial Control System info 10 Micro Blue, dok je za razvijenu i primenjenu informatičku uslugu nagrađen Republički zavod za informatiku i Internet za „Portal eUprava-unapređenje i razvoj funkcionalnosti“.
Po odluci žirija, uručene su i pohvale DIS i to: preduzeću za informatički inženjering „YUTRO.com d.o.o, za „Cloud servisi u akademskim institucijama“ – Realizacija projekta „Private Cloud u Yugoimport-SDPR“, zatim Biblioteci grada Beograda za „Informatičku obuku članova starijih od 65 godina“ i Boris Delibašiću, Milanu Vukićeviću FON i Kathrin Kircher-Jena za „Projektovanje procesa klasterovanja pomoću paterna“.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/it/it-events/urucene-plakete-dis-a-za-najbolja-informaticka-dostignuca-u-2011-godini/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed:PersonalMagazinPersonalmagazin

Nemačka dobila protivhakersku odbranu

Od 1. aprila nekoliko kancelarija u zgradi nemačkog Saveznog ureda za bezbednost i informacionu tehniku (BSI) u Bonu zauzeće 10 pripadnika novoosnovanog centra Kibernetičkog odbrambenog sistema. Zadatak pripadnika novog centra biće: uočiti napad, odbiti ga i razviti kontrastrategiju. Posla će biti i više nego dovoljno, s obzirom na ono što je početkom februara na 47. minhenskoj konferenciji o bezbednosti, izjavio nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mezijer.

„Svake dve sekunde beležimo po jedan napad na internetu u Nemačkoj, svake dve sekunde! Mreža nemačke vlade na udaru je četiri do pet puta u toku jednog dana. Uvereni smo da je ta mreža meta stranih obaveštajnih službi“, rekao je De Mezijer.

Sumnja se da je na meti virusa Staksnet bio iranski nuklearni program

Opasnost koja stiže iz kibernetičkog prostora uočavaju i javnost i političari. Prošle godine počela je sa radom američka kibernetička komanda. NATO je u svojoj najnovijoj strategiji objavljenoj u novembru, kibernetičke napade svrstao među tri najveće opasnosti današnjice, uz terorizam i oružje za masovno uništenje.
Sabotaža u iranskom sistemu za obogaćivanje uranijuma koja je izvedena uz pomoć virusa Staksnet (Stuxnet) pokazala je svetu kako visokosofisticirani računarski virusi, poput svojevrsnih digitalnih krstarećih raketa, mogu da nanesu štetu protivniku, ukazuje Štefan Riter iz Centra za nadziranje situacije Saveznog ureda za bezbednost informacione tehnike. „Za to postoje dokazi. Nije to više nekakva fiktivna pretnja, već realna opasnost koja je veoma velika i izuzetno sofisticirana“, kaže Riter.

Odbrana neophodna

Otvaranjem Centra za kibernetičku odbranu, protiv takvih napada postavila se i nemačka vlada, kaže Sandro Gajken, filozof tehnike iz Štutgarta. On podseća da su hakerske napade do sada izvodili tinejdžeri ili kriminalci.
„To što sada zaista postoje hakerske jedinice u službi određenih vlada predstavlja jedan sasvim nov fenomen. One su, naravno, daleko bolje opremljene, mnogo su moćnije od pojedinačnih, malih hakera i za tako nešto za sada još niko nije u potpunosti pripremljen.“
Koliko je Gajken u pravu pokazalo se ovog utorka (29.3) u Australiji, gde je potvrđeno da je računar premijerke Džulije Gilard hakovan, kao i kompjuteri još deset tamošnjih ministara. Smatra se da je najmanje mesec dana neko čitao elektronsku poštu australijske vlade.
Ozbiljan hakerski napada prijavila je prošle nedelje (24.3.) i Evropska komisija. Provaljeno je u mrežu za elektronsku poštu kao i u unutrašnju mrežu (intranet) Komisije u Briselu i svi zaposleni dobili su nalog da promene svoje šifre. Napad se dogodio uoči velikog sastanka posvećenog važnim pitanjima kao što su buduća struktura Evropske unije, finansijski štit za spas evra i rat u Libiji.

Privreda najčešća meta napada

Kao deo strategije u borbi protiv kibernetičkih napada nemačka savezna vlada usvojila je u utorak (29.3.) Akt o osnivanju i početku rada jedinice za brzo dejstvo pod nazivom „Bezbednost informacione tehnologije u privredi“. Smatra se da je privreda i dalje najčešća meta kibernetičkih napada i to ne samo veliki sistemi, kaže nemački ministar privrede Rajner Briderle. „Na meti kradljivaca podataka nalaze se i mnoga mala i srednja preduzeća koja većinom još ne prepoznaju da im preti takva opasnost.“
To će biti zadatak Nacionalnog saveta za kibernetičku bezbednost koji danas počinje sa radom. To telo, na čijem čelu će biti opunomoćenica nemačke vlade za informacione tehnologije Kornelija Rogal-Grote, trebalo bi da čvršće poveže nemačku vladu i privredu kako bi se na kibernetičke napade što adekvatnije odgovorilo. (DW)

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/it/bezbednost/nemacka-dobila-protivhakersku-odbranu/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed:PersonalMagazinPersonalmagazin

4,1 milijarde funti za internet oglašavanje u Velikoj Britaniji

Prema podacima koje je nedavno saopštio Internet Advertising Bureau (IAB) britanske kompanije su tokom 2010. godine za onlajn oglašavanje svojih brendova izdvojile, ni manje ni više nego 4,1 milijardu funti.
U poređenju sa prethodnom godinom reč je o porastu od čitavih 12,8 procenata. Rast prihoda je zabeležen akonto velikih ulaganja u video formate, društvene mreže i mobilne kanale

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/internet/internet-marketing/41-milijarde-funti-za-internet-oglasavanje-u-velikoj-britaniji/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed:PersonalMagazinPersonalmagazin

Informatička pismenost među 8 ključnih kompetencija

Centar za proučavanje informacionih tehnologija je 30. marta organizovao diskusiju “Budućnost pismenosti”. Diskusija je upriličena u okviru programa “Studije budućnosti” a kojom Beogradska otvorena škola (BOŠ) obeležava 18 godina postojanja i svoju punoletnost.
U diskusiji su učestvovali: prof. dr. Ivan Ivić, prof. dr. Lubiša Rajić, dr. Aleksandar Baucal, prof. dr. Desanka Radunović i Katarina Milanović.
U diskusiji je ukazano: u Srbiji je 54 odsto stanovništva funkcionalno nepismeno, informatičkim opismenjavanjem je obuhvaćen vrlo mali deo populacije, “informatička kompetentnost” je nestala iz spiska 8 ključnih kompetencija koje je preporučila EU, u predlogu programa za gimnazije predviđa se ukidanje predmeta informatike u 3 i 4 razredu, kreiranjem strategija se ne bave najkompeteniji a i one se slabe sprovode i sl.
Pored kritičkih ocena rečeno je da obrazovanje za budućnost treba da obuhvati potrebe ljudi koji će raditi kroz 10 ili 20 godina, poznavanje digitalnih tehnologija treba da osposobi da se njihovom primenom rešavaju zadaci u poslovnim procesima.
Buduće obrazovanje treba da nauči učenike da uče i da ih motiviše za učenje tokom celog života, zaključeno je na skupu.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/it/edukacija/informaticka-pismenost-medu-8-kljucnih-kompetencija/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed:PersonalMagazinPersonalmagazin

Internet po oglašavanju premašio novine u SAD

Oglašavanje na internetu lani je u SAD-u premašilo novine, čime je internet postao drugi najveći medij po kriterijumu potrošnje na oglašavanje, odmah nakon televizije, pokazuju podaci analitičke kompanijeeMarketer.

Na televizijsko oglašavanje u SAD-u u 2010. je potrošeno ukupno 59 milijardi dolara, što je rast od 9,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, internet oglašavanje poraslo je 13,7 odsto na 25,8 milijardi dolara. Na oglašavanje u novinama potrošeno je 22,8 milijardi dolara, nasuprot 24,8 milijardi u 2009. godini. Analitičari eMarketera očekuju da će oglašavanje na televiziji u 2011. premašiti 60 milijardi dolara, dok će internetski segment porasti na 28,5 milijardi dolara. S druge strane, potrošnja na oglase u novinama smanjiće se na 21,4 milijarde dolara.

Televizija takođe drži najveći udeo na američkom oglašivačkom tržištu, koji je lani iznosio 38,6 odsto, a prema procenama eMarketera, ove će godine porasti na 39,1 odsto. Udeo interneta u 2010. je iznosio 16,9 odsto, a u 2011. bi se trebao popeti na 18,4 odsto. Analitičari očekuju da će udeo novinskog oglašavanja ove godine pasti na 13,9 odsto, u odnosu na lanjskih 14,9 odsto.

eMarketer očekuje da će štampa, uključujući i novine i časopise, u periodu od 2009. do 2015. izgubiti kumuliranih 9,3 odstotna boda u tržišnom udelu, s obzirom da se oglašavanje, kao i korišćenje medija sve više seli na internet. Do 2013. godine online oglašavanje u SAD-u biće veće od oglašavanja u novinama i časopisima zajedno, prognoziraju analitičari.

ONLINE OGLAŠAVANJE U VELIKOJ BRITANIJI PREMAŠIO 4 MILIJARDE FUNTI

Internet oglašavanje u Velikoj Britaniji prošle je godine skočilo 12,8 odsto na više od 4 milijarde funti, pokazuje istraživanje Internet Advertising Bureaua. Snažan rast je pritom zabeležen pri oglašavanju na društvenim mrežama. Online oglašavanje dostiglo je 25 odsto udela u ukupnoj potrošnji na oglašavanje u Velikoj Britaniji. (poslovni.hr)

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/internet/internet-marketing/internet-po-oglasavanju-premasio-novine-u-sad/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed:PersonalMagazinPersonalmagazin

Drugi život zastarele i odbačene elektronike

Elektronski otpad gomila se u Sjedinjenim Državama brže nego ikada do sada. Problem šta uraditi sa zastarelim kompjuterima, televizorima, radijima, mobilnim telefonima i drugim elektronskim uređajima raste i dana u dan – upravo onako kako i koliko brzo zastareva elektronika te vrste i biva zamenjivanja savremenijom, kvalitetnijom, funkcijama bogatijom i bržom.

Direktor Nacionalne asocijacije za čvrsti otpad Chaz Miller ističe da gomile te vrste otpada nisu neočekivane:„Koristimo toliko mnogo elektronike. Elektronski uređaji za sve uzraste, za brojne vrste zabave, rada i kominiciranja prodaju se na sve strane. A relativno brzo zastarevaju… mobilni telefoni za dve, tri godine, komputeri takođe.“

U federalnoj Agenciji za zaštitu okoline procenjuju da svake godine bude odbačeno 400 miliona komada elektronskih aparata. Pritisak da se zabrani odlaganje te vrste otpada na gradskim deponijama i da se uspostavi sistem reciklaže raste u mnogim američkim saveznim državama. S razlogom… jer štampane ploče iz odbačenih kompjutera ili televizora nikako nisu bezvredne. Radnici firme CDM, nedaleko od Baltimora, rade upravo to – odvajaju ono što vredi, što može biti reciklirano. Mike Fannon koji vodi taj otpad elektronskih aparata kaže da je to prva faza. Druga je prodaja izdvojenih komponenata drugim firmama koje će proces reciklaže nastaviti dalje.

„Mnogo je metala, skupocenog metala, koji može biti izdvojen i ponovo korišćen. Baciti sve te komponente, odnosno kompletne uređaje na gradske deponije je najjednostavnije, ali… ekološki i ekonomski… i najgore rešenje“ – kaže gospodin Fannon.

On ističe da se sada na nivou Sjedinjenih Država oko 20 procenata zastarele i odbačene elektronike reciklira. Pre 13 godina taj procenat je bio samo 6 odsto. Postotak reciklaže elektronskog otpada će svakako rasti i dalje, proporcionalno broju zabarana odlaganja na javnim deponijama i širenju drugih načina odlaganja i prikupljanja zastarele i nepotrebne elektronike. U firmi CDM prošle godine su prikupili i u prvoj fazi reciklirali 9 miliona kilograma elektronskih uređaja i aparata. Gospodin Fannon kaže da se štampane ploče izvoze u Kanadu, a druge vredne komponente u azijske zemlje.

„Topljenjem će sa tih ploča i drugih elemenata biti odvojen bakar i drugi vredni metali. Na štampanim pločama ima i zlata, pozlaćenih veza, srebra i svi ti, a i drugi skupi metali će biti izdvojeni.“ Od početka ove godine nekoliko američkih saveznih država zabranilo je odlaganje elektronskog otpada na javne deponije. Do sada, ta zabrana uvedena je u više od 25 država, a uspostavljeni su iprogrami reciklaže.

Gospodin Miller je uveren da:„ Možemo reciklirati mnogo više od sadašnjih 20 procenata elektronskog otpada. Cilj bi nam trebao biti da odbačenu elektroniku reciklirama isto onoliko koliko recikliramo odbačene novine i papir.“

Američki firme za reciklažu eletronskog otpada mogu, po okolinu i ljude, bezbedno reciklirati taj otpad. Ekolozi, uz podizanje svesti o korisnosti te vrste reciklaže, traže da i nadležne javne službe osiguraju šire mogućnosti odlaganja i prikupljanja nepotrebne, nekorišćene i zastarele elektronike. (voa)

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/hardware/drugi-zivot-zastarele-i-odbacene-elektronike/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Facebook svakodnevno ukine 20.000 profila maloletnika

Gotovo polovina dece u uzrastu od 12 godina koristi društvene mreže. Facebook ima svakodnevne probleme sa maloletnim korisnicima ispod 13 godina starosti zbog čega svakoga dana ukinu profile njih čak 20.000.

“Postoje osobe koje lažu. Postoje korisnici mlađi od 13 godina”, rekao je savetnik za privatnost Facebooka Mozelle Thompson. Dodao je da sistem za registraciju profila nije savršen, oslanja se na iskrenost budućeg korisnika pri unošenju podataka, a deca mlađa od 13 godina uvek mogu slagati godine kada otvaraju profil, piše AP.

Nedavna studija u SAD-u pokazala je da gotovo polovina 12-godišnje dece ima profile na nekoj od društvenih mreža. Ali neki, poput demokrata senatora Ala Frankena iz Minnesote, smatraju da su problem i korisnici mlađi od 18 godina: “13 miliona korisnika Facebooka, prema pravilima, na taj način može deliti svoje najintimnije podatke putem mreže, baš kao i odrasli. Na taj način podložni su predatorima na Facebooku”, istaknuo je Franken.

Poslao je i pismo izvršnom direktoru i osnivaču Facebooka Marku Zuckerbergu, u kom traži da se uvedu neke promene, koje bi se po pravilu odnosile na maloletne korisnike i zabranile im objavljivanje brojeva telefona i kućnih adresa na njihovim profilima.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/internet/facebook-svakodnevno-ukine-20-000-profila-maloletnika/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

“Daunloud” i “guglovanje” uskoro u srpskim rečnicima

„Daunloud”, „guglanje”, „pozz” i druge reči koje su iz internet slenga prešle u našu svakodnevicu polako ali sigurno ulaze u zvanične rečnike, smatra akademik Ivan Klajn… Svakako, dodatan podstrek mogao bi da daOksfordski rečnik, koji ne samo da se otvorio za žargonske fraze, već je u svoje novo izdanje uključio i grafički simbol srca i skraćenice tipa „OMG”, „LOL”…

Ivan Klajn

U internet eri, kada sve više vremena provodimo onlajn, kada najviše informacija dobijamo surfovanjem po netu i guglanjem, a te informacije čuvamo u fajlovima, kada stavove izražavamo lajkovima, a kolekcije filmova i muzike redovno dopunjavamo daunloudom, nije čudno što su se ovi izrazi lako preselili i u svakodnevni govor, ali i u rečnike. Tako je, na primer, „surfovanje” još u Rečniku Matice srpske iz 2007. određeno i kao pretraživanje stranica na internetu, a Veliki rečnik stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke otvorio se i za „atačment”, „aut”, „vorkšop”, „fajl”, „onlajn”…

Usput, počeli smo redovno da koristimo i „guglanje”, „aploud”, „lajkovanje”, „daunloudovanje”…
- Naravno, ti izrazi su ušli u upotrebu i kad-tad moraće da se nađu i u rečnicima. Ali kada je reč o SMS-u i omladinskom žargonu, to treba pitati lingviste koji su bolji kompjuteraši od mene – kaže Ivan Klajn.

Ipak, kaže da već sad ne bi trebalo da bude problema ako se u pismenim zadacima nađu neki od pomenutih izraza.
- Lično mislim da upotreba tih izraza nije greška dok neko ne smisli adekvatnu zamenu i ne unese je u školske programe. Nažalost, mi nemamo odgovarajući postupak za uvođenje novih reči, sve ide stihijski i nema zvanične procedure – kaže Klajn.

S druge strane, nameće se primer Oksfordskog rečnika engleskog jezika, koji ima utvrđene kriterijume i po njima su u novo internet izdanje primljeni i izrazi kao što su „muffin top” (u našem žargonu moglo bi da se prevede kao „pivski stomak”), „dotbomb” (propala internet kompanija) i „ego-surfing” (pretraga sopstvenih podataka na internetu).

Glavna ovogodišnja novina je prvi zvanični grafički simbol – srce, odnosno „<3” – korišćen sredinom 1970. godine u turističkoj ponudi Njujorka. Među dodatim frazama nalaze se i skraćenice koje se i kod nas koriste u onlajn svetu – OMG („Oh my God”), LOL („Laughing Out Loud”), FYI („For Your Information”), a još ranije su prihvaćene BFF („Best Friends Forever”) i TMI („Too Much Information”). (izvor: http://www.24sata.co.rs)