Novost na online reklamnom tržištu: inteligentna reklama

Mreža za reklamiranje Etarget danas je pokrenula novu uslugu – inteligentnu reklamu Retarget. Ona prati korisnike koji su posetili vebsajt oglašivača, na preko više od 300 vebsajtova. Podseća posetioca na proizvode i usluge oglašivača sve dok ne odluče da kupe te proizvode i usluge, ili da saznaju nešto više o njima.

“Kompanije ulažu velike količine resursa kako bi povećale saobraćaj na svom vebsajtu. Ali prema istraživanjima, čak 98% posetilaca ne kupuje ništa prilikom prve posete. Zbog toga, moramo da ih motivišemo da detaljnije istraže njihove ponude,” rekao je Vlastimir Čobrda, Country Manager, Etarget Srbija.

Retarget je pametna reklama koje podseća posetioce na proizvode i usluge oglašivača. Ovim putem ih prati na preko više od 300 vebsajtova sve dok ne požele da ih kupe ili saznaju nešto više o ponudi,” dodala je Alexandra Serdaheliova, menadžer proizvoda u Etargetu.

Cena je slična uobičajnoj ceni konktestnog PPC reklamiranja. Međutim, dostupni su novi paketi. Paketi Mikro i Mini, koji su napravljeni za manje oglašivače, cena je 490 i 1500 dinara (bez PDV-a) mesečno za svaki pojedinačno. Oni sadrže pravljenje kampanje kao i neophodni kredit.
Postojeći klijenti Etargeta i iskusni oglašivači mogu da koriste PPC plaćanje sa naprednim opcijama. Oni mogu da kreiraju kampanju koristeći retargeting u svom nalogu .

Šta je Remarketing?

Remarketing je deo marketinga koji pronalazi ljude koji su već obuhvaćeni vašom marketinškom komunikacijom. Pretpostavljajući da oni već imaju određeno znanje o Vašoj marki ili kompaniji, poruka mora biti drugačija. Druga stvar koja mora biti drugačija je – naravno – pitanje ciljnog reklamiranja.
Najbolji primer remarketinga je slanje kataloga proizvoda na zahtev. Taj zahtev je motivisan velikom marketinškom kampanjom. Ako potencijalni kupac pozitivno odgovori, prodavac koristi različiti a često I skuplji način komunikacije.
Ovo je mnogo lakše putem Interneta. Potencijalne kupce možete identifikovati čak I bez ikakve aktvnosti  potencijalnog kupca kao što su telefonski poziv ili mejl. Rešenje je retargeting.
Ova marketinška tehnika omogućava ciljano reklamiranje ljudima koji su prethodno posetili vaš vebsajt. U većini slučajeva, to su ljudi koji su najviše zainteresovani za Vaše proizvode ili usluge. Međutim, prema našim istraživanjima, prilikom prve posete oni nisu spremni za kupovinu. U tom trenutku Retargeting ulazi u igru. On prati ove posetioce u toku njihovog surfovanja mrežom. Podseća ih na proizvode I usluge oglašivača sve dok ne požele da kupe ili saznaju više o proizvodu.
Zahvaljujući retargetingu možete podsećati svoje potencijane kupce nakon što napuste Vaš vebsajt. Takva kampanja povećava svest o Vašoj marki i u velikom broju slučajeva dovodi do kupovine. Cilj takve kampanje takođe može biti I drugačiji, npr. registracija ili zahtev za obaveštenja.
Efikasni načini korišćenja retargetinga su konteksutalne PPC (plaćanje po kliku) reklame kao što su Etarget i AdWords. U oba slučaja možete koristiti retargeting posebno ili kao deo postojeće kampanje.
Princip retargetinga je veoma jednostavan. Treba da ubacite specijalni retargeting kod direktno na Vaš vebsajt. Ako posetilac dođe na vebsajt, sistem će ga pratiti. Pošto napusti vebsajt, vaša reklama će početi da se pojavljuje na mestima za reklamiranje Etargeta. U slučaju Etargeta, medijski prostor je na više od 300 vebsajtova.
Iskustva iz inostranstva pokazuju da ovakvo reklamiranje može podići željene radnje (kao što su narudžbine, registracije itd.) stotinama porcenta. U međuvremenu, ono znatno smanjuje bounce rate.
Jedna od prednosti je cena. Obično je slična normalnom PPC reklamiranju. To je jedan od razloga zašto je efikasnost znatno veća od bilo kog načina reklamiranja.

Plantville – Siemens online igru za upravljanje fabrikom

Ova veoma realistična online igra omogućava mladim inženjerima da zavire u svakodnevni svet rukovodioca fabrike. Nazvana Plantville, igra nije namenjena samo studentima i kandidatima za posao, već i klijentima, potencijalnim klijentima i zaposlenima u Siemensu. Igračima se postavlja izazov da poboljšaju produktivnost, efikasnost i održivost simulirane fabrike. Nakon samo 100 dana otkad je Plantville lansiran online, već ima oko 16000 registrovanih igrača u više od 140 zemalja.

Igrica predstavlja pravi izazov jer daje jasnu sliku zadataka sa kojima se suočava jedan inženjer fabrike. Zato je Siemens za kompjutersku igru Plantville izabrao tri tipična proizvodna pogona: fabriku za flaširanje, fabriku za proizvodnju vitamina i fabriku za sklapanje vozova.
Cilj igre je poboljšanje bezbednosti, kvaliteta i isporuke fabrika. Tu se igrači pozivaju, na primer da optimizuju upravljanje energijom ili da pojačaju zadovoljstvo zaposlenih, pri čemu su u mogućnosti da koriste rešenja i proizvode Siemensa, kao što su energetski ekonomični servo-motori, automatski sistemi ili sistemi za rasprskavanje. Da bi povećali produktivnost, oni mogu i da zapošljavaju nove radnike.

Četvrtom fabrikom, „Fabrikom godine”, upravlja Pete– avatar – koji takođe uvodi igrače u igru. Kao ekspert za rukovođenje fabrikama, Pete daje učesnicima savete na različitim nivoima u toku igre, koristeći pritom kratke filmove, zagonetke ili online razgovore u kafeu Plantville. U razgovorima učestvuju stvarni eksperti za fabrike, koji u redovnim intervalima učestvuju u diskusijama fokusiranim na teme kao što su optimizaciju mašina ili energetsku efikasnost. Takođe, igrači mogu da razmenjuju svoje ideje i utiske na Facebooku, LinkedInu i Twitteru.
Siemens želi da i dalje nadograđuje Plantville. Sada su u igru uključeni proizvodi Siemensa koji se koriste u industrijskim i komercijalnim građevinskim aplikacijama — od kontrolne tehnologije preko pogonskih sistema pa sve do bezbednosnih sistema. Međutim, širok portfolio kompanije nudi i izobilje drugih mogućnosti, na primer, igra bi mogla da se proširi i na univerzitet, bolnicu, informacioni centar ili transportni sistem. http://www.plantville.com

Preuzeto sa:http://www.personalmag.rs/internet/plantville-siemens-online-igru-za-upravljanje-fabrikom/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Obuka za poreske inspektore za proveru legalnosti softvera

U organizaciji Udruženja informatičke delatnosti i Posebne jedinice za proveru legalnosti softvera Poreske uprave Republike Srbije, održana je prva u nizu obuka za poreske inspektore za proveru legalnosti softvera, kao nastavak zajedničkih aktivnosti na afirmaciji korišćenja legalnog softvera u Srbiji.
Nizom obuka, proizvođači i distributeri softvera će najdirektnije predstavljati način provere legalnosti softvera koji distribuiraju ili proizvode. Cilj ovakvih obuka jeste da inspektori koji vrše inspekciju legalnosti softvera imaju najdirektniji uvid u način provere legalnosti softvera posebne namene. Efekti rada ove jedinice biće višestruki, a jedni od njih su i pospešivanje domaće IT industrije i poštovanje sprovođenja zakona o intelektualnoj svojini.
Prvi rezultati, koje je dala dosadašnja provera, su ohrabrujući u povećanju uplaćenog PDV-a po ovom osnovu i povećanju broja legalizovanih licenci.

Preuzeto sa:  http://www.personalmag.rs/software/obuka-za-poreske-inspektore-za-proveru-legalnosti-softvera/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Zbog društvenih mreža potrebni novi kodeksi ponašanja

Prema istraživanju koje je Intel naručio za područje Evrope, Bliskog istoka i Afrike, tehnologija je danas sveprisutna te se pojavila potreba za novim kodeksom ponašanja. Većina ispitanika, čak 61 posto, smatra da bi trebala postojati pravila ponašanja koja bi određivala korišćenje mobilnih uređaja u javnosti.
Ta želja za mobilnim bontonom itekako se odnosi i na društvene medije, temelj velikog dela saobraćaja na mobilnim uređajima, i to zahvaljujući raznovrsnim kršenjima pravila pristojnog ponašanja, stoji u Intelovom saopštenju za javnost.
Kao najneprihvatljiviji prekršaji navode se korišćenje tuđeg korisničkog naloga za objavljivanje šaljivih materijala, preterano otkrivanje ličnih informacija i označavanje ne baš laskavih fotografija prijatelja.
Većina ljudi neće zameriti ako za vreme kafe sa njima bacite pogled na svoj status na Facebooku ili ako ponesete prenosni računar na vikend-putovanje, samo 7 posto ispitanika smatra takvo ponašanje neprimerenim. Porodična trpeza  navedena je kao najnepoželjnije mesto za korišćenje mobilnih tehnologija, bez obzira na to je li reč o pametnim telefonima ili prenosnim računarima.

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/internet/zbog-drustvenih-mreza-potrebni-novi-kodeksi-ponasanja/

Dobri i loši hakeri

Evropski naučnici uz pomoć hakerskih metoda reanimirali su satelit Samba, koji je bio u kvaru. Manipulacije, koje obično primenjuju prevaranti da bi ukrali novac sa bankarskih računa i radi drugih sličnih zločina pomogle su da se spasi skupi kosmički aparat. Sami stručnjaci Evropskog centra kosmičkih istraživanja nazvali su svoje akcije prljavim hakom. Oni su prodrli u sistem koji je zatajio, te je on proradio.

Danas samo stručnjaci znaju da prljavi hak ne znači način kriminalnog kompjuternog prodora. Inače termin haker je nastao pre 60 godina u SAD-ama i on potiče od engleskog glagola hak – seći, ispravljati. Prvi hakeri su pomagali programerima da korigiraju programme kretanja vozova. Prvobitno značenje reči haker nije negativno, ono je značilo stručnjak koji primenjuje nagle, grube metode. Te metode su iskoristili evropski naučnici da bi reanimirali statelit Samba, – ispričao je rukovodilac pravca konkurentnog izviđanja kompanije Dijalog-Nauka Andrej Masalovič.

Izrazom prljavi hak je uobičajeno nazivati hakerstvo u njegovom prvobitnom smislu, odnosno, gruba intervencija. Zatim je ta reč stekla novo značenje. Što se tiče slučaja s evropskim satelitom, jedna od mogućih varijanata je prevod u režim testiranja uređaja u kvaru. U tom režimu je on izvršio po jednu naredbu, koju u običnom režimu i redosledu nije činio. Na taj način je satelitu vraćena sposobnost da radi.

I Andrej Masalovič je na početku svoje karijere bio haker: on je proširivao mogućnosti programa stranih uređaja za štampanje. U SSSR-u ih nisu proizvodili, a iz inostranstva su oni stizali u manjem broju. Zato su ruski hakeri bili primorani da prodiru u te programe i usavršavaju ih. Principi prljavog haka, prema rečima Masaloviča, moguće je primeniti za svaki tehnički uređaj, čak i toliko savršen kao što je satelit. Hakerstvo i kosmos nisu uzajamno izolovani pojmovi, – uveren je Andrej Masalovič.

Tema saradnje hakera i satelita postoji već u toku 10 godina. Prvi se slučaj desio 2002. godine kada su kineski hakeri prodrli u kineski satelit. Od 2002. do 2008. godine je trajao sudski proces protiv jedne kompanije Ruperta Merdoka koja je zapošljavala hakere da bi škodili satelitskoj opremi konkurenata. Najdrastičniji slučaj se desio 2008. godine, kada su američki stručaci doneli na MKS kompjutere s virusom.

Upravo prljavi hak ili grubo mešanje u sistem je ponekad jedini način da se poprave kvarovi koje je na izgled nemoguće popraviti. Situacija satelita Samba, koji je normalno proradio, potvrđuje to. (Glas Rusije)

Preuzeto sa: http://www.personalmag.rs/internet/dobri-i-losi-hakeri/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

Južna Koreja prebacuje sve udžbenike u digitalni oblik, prelazi na tablete u nastavi do 2015.

Južna Koreja već duže vreme važi za jednu od najkompjuterizovanijih i najpovezanijih nacija i važi za jednog od glavnih inovatora u tim oblastima. Zbog toga, zvanična objava kako imaju u planu da ulože preko dve milijarde dolara u razvoj udžbenika u elektronskom obliku koji bi trebalo da zamene svoje papirne pretke do 2015. godine, ni malo ne iznenađuje.

Učenici i studenti će imati pristup materijalu u cloud baziranom sistemu koji će dopunjavati klasičan tekst multimedijalnim sadržajem serviranim na tabletima. Ovaj sistem će omogućiti i svim hendikepiranim osobama da pristupe svim materijalima za učenje od kuće.

Ovo je velika prednost za sistem obrazovanja i umnogome će olakšati pristup informacijama i njihovu distribucijuProsto se plašimo da spekulišemo kada bismo mogli u našoj zemlji da ugledamo nešto slično.

Izvor: Engadget

Microsoft patentirao špijunsku tehnologiju za Skype

Novopatentirana Microsoft-ova tehnologija nazvana Legal Interceptomogućiće kompaniji da krišom presreće, prisluškuje i snima pozive preko servisa Skype. Kompanija je podnela patent 2009, mnogo pre kupovine Skype-a za osam i po milijardi dolara, ali je odobren tek prošle nedelje.

Po Microsoft-ovom opisu, Legal Intercept je sličan aparatima koje koriste telekomunikacione kompanije i proizvođači opreme kako bi izašli u susret zahtevima vlade za prisluškivanje određenih razgovora, a namenjen je snimanju razgovora na VoIP mrežama kao što jeSkype. Legal Intercept popunjava one rupe u trenutnoj opremi za prisluškivanje i snimanje razgovora, koja je namenjena staromodnim oblicima komunikacije, ali ne funkcioniše na VoIP-u. Iako se borci za zaštitu privatnosti već žale, PR Microsoft-a nije komentarisao novu tehnologiju

Izvor: ComputerWorld

Preuzeto sa: http://www.pcpress.info/brands/microsoft/microsoft-patentirao-pijunsku-tehnologiju-za-skype/

Hakeri zgrnuli 2,7 miliona dolara upadom na Citigroup

Prijavljeno je da je napad na Citigroup prošlog meseca bio veoma uspešan za hakere jer su uspeli da ukradu čak dva miliona i sedamsto hiljada dolara. Iako nisu uspeli da uđu u glavni sistem za procesiranje kreditnih kartica, hakeri su se ipak domogli trista šezdeset hiljada brojeva kreditnih kartica kao i ličnih podataka njihovih vlasnika. Novac je dosad ukraden s tri hiljade i četiri stotine računa.

Iako se napad dogodio desetog maja, banka je tek trećeg jula počela da obaveštava svoje klijente. Donedavno se nije ni znalo koliko je novca ukradeno s računa, ali nove vesti nisu nimalo ohrabrujuće za Citigroup. Pored toga što će morati da nadoknadi ukradeni novac, banka će morati da plati troškove obaveštavanja klijenata kao i izdavanje novih brojeva kreditnih kartica za trista šezdeset hiljada korisnika. Procenjuje se da trošak po svakom kompromitovanom računu iznosi dvesta četrnaest dolara, te će banka imati gubitak od čak sedamdeset sedam miliona dolara.

Izvor: IT News

Preuzeto sa: http://www.pcpress.info/info/worldnews/hakeri-zgrnuli-27-miliona-dolara-upadom-na-citigroup/