Bespilotna letelica kojom se upravlja s mobilnog telefona

Obrada ogromnog broja polaznih podataka koji stižu od takve letelice – u režimu realnog vremena je tražila jedinstveni matematički program, koji su razradili  postdiplomci Peterburškog univerziteta.   Prednost projekta se sastoji u tome što smo u  bespilotnu letelicu  tešku 2 kilograma smestili funkcionalni kompouter, – nastavlja Oleg  Graničin.

Bespilotna letelica sa rasponom krila od dva metra kojom se upravlja sa zemlje pomoću mnogofunkcionalnog mobilnog telefona – taj jedinstveni zadatak su rešili postdiplomci Sankt-Peterblurškog državnog univerziteta.  Debitanti male avijacije Natalija Graničina i Konstantin Amelin ne samo su razradili specijalni matematički program sistema upravljanja već i  sproveli uspešne probe te letelice.
U proleće smo dobili grant od državnog ruskog fonda Bortnika koji podržava  mala naučno-tehnička preduzeća. U decembru je rad bio završen, – kaže naučni rukovodilac projekta Oleg Graničin.

“Nedavno smo referisali o tom projektu na Konferenciji u Americi, u Atlanti. Ona se zove SDS-2010. Tamo je projekt bio priznat veoma uspešnim. On ima dva aspekta. S jedne strane, pruža mogućnost i instrumente za probe novih algoritama upravljanja složenim sistemima kao što su avioni. Sa druge strane, nadamo se da će to biti uspešan komercijalni projekat jer avion ima malu cenu koštanja, a velike mogućnosti.”

Sam kompjuter se uklopio u težinu od 75 grama. Prirodno, ostaje 500 grama za još nešto korisno. To mogu da budu vileokamera radi snimanja teritorije, infracrveni indikatori koji mogu da  traže požare, reaguju na povećanje temperature.
Brzina bespilotne letelice iznosi 60 kilometara na sat, daljina leta 200 kilometara. Teško je preceniti potražnju za takvim aparatima. To može da bude traženje korisnih ruda, kao i ljudi koji su se izgubili  prilikom zimskog ribolova, monitoring i prognoziranje tehnogenskih katastrofa, plansko patroliranje šuma. Kako je istakao Oleg Graničin, stvaranje sistema upravljanja bespilotnim letelicama je nacionalni pravac međufakultetske laboratorije Sprint. Ona je organizovana u partnerstvu s Intel, te se bavi razradom mobilnih dodataka za procesore te kompanije. (Glas Rusije)